Entoni Kliford Grejling, poznatiji kao Ej Si Grejling (A. C. Grayling), britanski je filozof i pisac. Kao nau?nik se interesuje za epistemologiju, metafiziku i filozofsku logiku. Pored rada na stru?nim problemima filozofije, Grejling se naro?ito bavi njenom neposrednijom primenom u svakodnevnom ivotu. On opseno pie o savremenim pitanjima, poput ratnih zlo?ina, legalizacije droga, eutanazije, sekularizma i ljudskih prava. Ima jasno artikulisane stavove o humanisti?koj etici i o istoriji i prirodi koncepata gra?anske slobode. Tako?e smatra da filozof treba da se uklju?i u javnu debatu, pa zato ta filozofska stanovita svakodnevno iznosi i kao pisac i kao komentator na radiju i televiziji.
Grejling je ro?en 1949. godine u nekadanjoj Severnoj Rodeziji (danas Zambija), diplomirao je na Londonskom univerzitetu, magistrirao na univerzitetu Saseks, a doktorirao na koledu Magdalen u Oksfordu. Predavao je filozofiju na Oksfordu i na Londonskom univerzitetu, a 2011. godine je osnovao Novi koled humanisti?kih nauka u Londonu i postao njegov prvi dekan. Za zasluge u oblasti filozofije dobio je viteku titulu komandira Reda Britanske imperije. ivi s porodicom u Pekamu (London).
Nekoliko godina je bio kolumnista u listu The Guardian, a pie kolumne i za ?asopise Prospect i New Scientist, izme?u ostalih. U?estvuje u radu Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, pokrovitelj je Britanskog humanisti?kog udruenja i ?lan brojnih drugih organizacija i asocijacija koje promoviu sekularizam i humanizam.
Grejling je otvoren ateista, humanista i sekularista. U metafizi?koj debati o tome ta se nalazi u svemiru, on osporava postojanje bilo kakvih natprirodnih subjekata. to se ti?e osnova etike, on smatra da je svet carstvo prirodnog zakona i da ljudski rod mora sm da razmisli o tome ta je dobro i ispravno, na osnovu naeg najboljeg razumevanja ljudske prirode i stanja. Tako?e tvrdi da religijski pokreti i organizacije treba da imaju status organizacija gra?anskog drutva, sa svim pravima da postoje i da izraavaju svoje miljenje, ali bez ikakvih ve?ih prava od bilo koje druge samostalno oformljene i samostalno izabrane interesne grupe. Jedan je od trojice sjajnih intelektualaca koje su britanski mediji nazvali nesveto trojstvo (druga dvojica su Ri?ard Dokins i pokojni Kristofer Hi?ens).
Grejling je napisao tridesetak knjiga o filozofiji, istoriji ideja, ljudskim pravima i etici, uklju?uju?i Opovrgavanje skepticizma, Budu?nost moralnih vrednosti, ta je dobro, Dobra knjiga, Rasprava o Bogu, i najnoviju Demokratija i njene krize (2017).
Zanimljive izjave i citati:
Ljude treba pustiti da veruju u ta ele, dokle god ne povre?uju nikog drugog. Me?utim, nije jasno zato ljudi, pored normalnih o?ekivanja u?tivosti, trae da se prema njihovim li?nim verovanjima drugi ponaaju s posebnom osetljivo?u, do te mere da ?e po?eti da bacaju bombe ukoliko drugi ne postupaju prema njima s potovanjem i krajnjom obazrivo?u.
Za srednji vek se kae da je ono to se deava kad ?ovekov irok um i uzak struk zamene mesta.
Pogreno kori?enje razuma jo moe da vrati svet u pretehnoloki mrak; mnotvo religioznih zilota ude ba za takvim ishodom i sa zadovoljstvom ?e da upotrebe najnoviju tehnologiju da ga postignu.
Verovati neto i pored dokaza u suprotno i uprkos razumu verovati neto samo na osnovu vere ne?asno je, neodgovorno i neuko, i zasluuje suprotno od potovanja.
U ivotu se ponaaj kao na sve?anoj ve?eri. Da li ti je ita prineto? Isprui ruku i umereno uzmi svoj deo. Da li je prolo pored tebe? Ne zaustavljaj ga. Nije jo stiglo? Nemoj da se eljno prua prema njemu, nego sa?ekaj dok ne do?e do tebe. Tako se ponaaj prema deci, prema bra?nom drugu, prema javnom poloaju, prema bogatstvu, pa ?e vremenom postati dostojan gost na gozbi ivota.
Ako ima neto na svetu ?ega treba da se plaite, to je da ivite tako da na kraju imate razloga za kajanje.
Ima vrlo malo ljudi koji mogu da misle, ali svako ho?e da ima miljenje; a ta onda preostaje nego da ?ovek uzme gotovo miljenje od drugih, umesto da miljenja sm formira?
O-Sense