Entoni Kliford Grejling

Entoni Kliford Grejling, poznatiji kao Ej Si Grejling (A. C. Grayling), britanski je filozof i pisac. Kao naučnik se interesuje za epistemologiju, metafiziku i filozofsku logiku. Pored rada na stručnim problemima filozofije, Grejling se naročito bavi njenom neposrednijom primenom u svakodnevnom životu. On opsežno piše o savremenim pitanjima, poput ratnih zločina, legalizacije droga, eutanazije, sekularizma i ljudskih prava. Ima jasno artikulisane stavove o humanističkoj etici i o istoriji i prirodi koncepata građanske slobode. Takođe smatra da filozof treba da se uključi u javnu debatu, pa zato ta filozofska stanovišta svakodnevno iznosi i kao pisac i kao komentator na radiju i televiziji.

Grejling je rođen 1949. godine u nekadašnjoj Severnoj Rodeziji (danas Zambija), diplomirao je na Londonskom univerzitetu, magistrirao na univerzitetu Saseks, a doktorirao na koledžu Magdalen u Oksfordu. Predavao je filozofiju na Oksfordu i na Londonskom univerzitetu, a 2011. godine je osnovao Novi koledž humanističkih nauka u Londonu i postao njegov prvi dekan. Za zasluge u oblasti filozofije dobio je vitešku titulu komandira Reda Britanske imperije. Živi s porodicom u Pekamu (London).

Nekoliko godina je bio kolumnista u listu The Guardian, a piše kolumne i za časopise Prospect i New Scientist, između ostalih. Učestvuje u radu Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, pokrovitelj je Britanskog humanističkog udruženja i član brojnih drugih organizacija i asocijacija koje promovišu sekularizam i humanizam. 

Grejling je otvoren ateista, humanista i sekularista. U metafizičkoj debati o tome šta se nalazi u svemiru, on osporava postojanje bilo kakvih natprirodnih subjekata. Što se tiče osnova etike, on smatra da je svet carstvo prirodnog zakona i da ljudski rod mora sâm da razmisli o tome šta je dobro i ispravno, na osnovu našeg najboljeg razumevanja ljudske prirode i stanja. Takođe tvrdi da religijski pokreti i organizacije treba da imaju status organizacija građanskog društva, sa svim pravima da postoje i da izražavaju svoje mišljenje, ali bez ikakvih većih prava od bilo koje druge samostalno oformljene i samostalno izabrane interesne grupe. Jedan je od trojice sjajnih intelektualaca koje su britanski mediji nazvali „nesveto trojstvo“ (druga dvojica su Ričard Dokins i pokojni Kristofer Hičens).

Grejling je napisao tridesetak knjiga o filozofiji, istoriji ideja, ljudskim pravima i etici, uključujući Opovrgavanje skepticizma, Budućnost moralnih vrednosti, Šta je dobro, Dobra knjiga, Rasprava o Bogu, i najnoviju Demokratija i njene krize (2017).

 

Zanimljive izjave i citati:

„Ljude treba pustiti da veruju u šta žele, dokle god ne povređuju nikog drugog. Međutim, nije jasno zašto ljudi, pored normalnih očekivanja učtivosti, traže da se prema njihovim ličnim verovanjima drugi ponašaju s posebnom osetljivošću, do te mere da će početi da bacaju bombe ukoliko drugi ne postupaju prema njima s poštovanjem i krajnjom obazrivošću.“ 

„Za srednji vek se kaže da je ono što se dešava kad čovekov širok um i uzak struk zamene mesta.“

„Pogrešno korišćenje razuma još može da vrati svet u pretehnološki mrak; mnoštvo religioznih zilota žude baš za takvim ishodom i sa zadovoljstvom će da upotrebe najnoviju tehnologiju da ga postignu.“

„Verovati nešto i pored dokaza u suprotno i uprkos razumu – verovati nešto samo na osnovu vere – nečasno je, neodgovorno i neuko, i zaslužuje suprotno od poštovanja.“

„U životu se ponašaj kao na svečanoj večeri. Da li ti je išta prineto? Ispruži ruku i umereno uzmi svoj deo. Da li je prošlo pored tebe? Ne zaustavljaj ga. Nije još stiglo? Nemoj da se željno pružaš prema njemu, nego sačekaj dok ne dođe do tebe. Tako se ponašaj prema deci, prema bračnom drugu, prema javnom položaju, prema bogatstvu, pa ćeš vremenom postati dostojan gost na gozbi života.“

„Ako ima nešto na svetu čega treba da se plašite, to je da živite tako da na kraju imate razloga za kajanje.“

„Ima vrlo malo ljudi koji mogu da misle, ali svako hoće da ima mišljenje; a šta onda preostaje nego da čovek uzme gotovo mišljenje od drugih, umesto da mišljenja sâm formira?“

0
0
0
s2sdefault