Danijel Denet je američki filozof, kognitivni naučnik i pisac, koji istražuje filozofiju uma, filozofiju nauke i filozofiju biologije, a posebno njihov odnos s evolucionom biologijom i kognitivnom naukom. Snažan je pobornik teorije evolucije, koju posmatra kao algoritamski proces. Njegovi stavovi o evoluciji su čvrsto adaptacionistički i u skladu su s njegovom teorijom intencionalnog stava i evolucionim pogledima biologa Ričarda Dokinsa.
Diplomirao je 1963. godine na Harvardu, a doktorirao 1965. godine na Oksfordu. Jedan je od direktora Centra za kognitivne studije i profesor je filozofije na univerzitetu Tafts. Živi u Nort Andoveru u Masačusetsu.
Denet je ateista i sekularista, a nazivaju ga jednim od „četiri jahača novog ateizma“, zajedno s Ričardom Dokinsom, Semom Harisom i pokojnim Kristoferom Hičensom.
Autor je 18 knjiga. Neke od njih su Manevarski prostor (Elbow room) – o slobodnoj volji i determinizmu, Umovo ja (The Mind’s I – sa Daglasom Hofsteterom), Intencionalni stav (The Intentional Stance), Objašnjena svest (Consciousness Explained), Evolucija slobode (Freedom Evolves), Razbijanje čarolije: religija kao prirodna pojava (Breaking the Spell: Religion as a Natural Phenomenon), a knjiga Darvinova opasna ideja: evolucija i smisao života (Darwin’s Dangerous Idea: Evolution and the Meanings of Life) bila je u najužem izboru za Pulicerovu nagradu.
U knjizi Razbijanje čarolije: religija kao prirodna pojava Denet daje naturalističko objašnjenje postanka religioznog verovanja i moguće evolucione razloge za fenomen privrženosti religiji. Bavi se i proučavanjem sposobnosti evolucije da objasni neke od karakteristika svesti koje stvaraju sadržaje.
U svom radu, kao filozofski korisno sredstvo Denet propagira memetiku – proučavanje informacija na osnovu analogije s Darvinovom teorijom evolucije.
Dobitnik je Fulbrajtove stipendije i dve Gugenhajmove stipendije. Pored drugih nagrada, proglašen je za Humanistu godine za 2004. godinu od strane Američkog humanističkog udruženja, a 2012. godine je dobio nagradu Erazmus za izuzetan doprinos evropskoj kulturi, društvu i društvenim naukama „zbog svoje sposobnosti da prenese kulturni značaj nauke i tehnologije širokoj publici.“
Zanimljive izjave i citati:
„Nije sramota ne znati. Sramota je nametati neznanje. Većinu ljudi ne treba kriviti zbog njihovog sopstvenog neznanja, ali ih treba kriviti ako ga namerno prenose.“
„Um je posledica, a ne uzrok.“
„Ne možete da reklamirate sve dobre stvari koje čini vaša religija, a da prvo savesno ne oduzmete svu štetu koju pravi i da ozbiljno ne razmotrite pitanje da li je u tome bolja neka druga religija ili nijedna jedina.“
„Da, imamo dušu, ali je napravljena od mnoštva sićušnih robota.“
„Postoji vreme za učtivost, a postoji i vreme kad imate obavezu da budete grubi, i to toliko grubi koliko morate da biste to zagađivanje mladih umova sprečili brzim udarom koji niko ne može da ignoriše.“
„Verujem u dobrotu čoveka, da su ljudi u osnovi dobri, da hoće da budu dobri. Dobrota će pobediti, ali i vi morate da date svoj doprinos.“
O-Sense