Lorens M. Kraus je svetski poznat teorijski fizičar sa širokim istraživačkim interesovanjima, uključujući i granično područje između fizike elementarnih čestica i kosmologije, gde njegova izučavanja obuhvataju mladi svemir, prirodu tamne materije, opštu relativnost i astrofiziku neutrina. On istražuje pitanja koja se kreću od prirode eksplodirajućih zvezda do pitanja porekla sve mase u svemiru.
Rođen je 1954. godine u Njujorku, ali je detinjstvo i mladost proveo u Kanadi, gde je diplomirao matematiku i fiziku na osnovnim studijama u Otavi. Potom je 1982. godine doktorirao fiziku na čuvenom MIT-u. Neko vreme je radio na Harvardu, pa Jejlu, a od 1993. do 2005. godine je bio šef katedre za fiziku na univerzitetu Kejs Vestern. Na Državni univerzitet Arizone je prešao Avgusta 2008. godine. Juna 2011. godine je postao i profesor na Novom koledžu humanističkih nauka, čiji je osnivač i dekan poznati britanski filozof E. K. Grejling.
Trenutno je profesor Škole za istraživanje Zemlje i svemira i Katedre za fiziku i direktor projekta Nastanci (Origins) na tom univerzitetu.
Uglavnom se bavi teorijskom fizikom, a glavni doprinos je dao u oblasti kosmologije kao jedan od prvih naučnika koji su izneli ideju da se najveći deo mase i energije svemira nalazi u praznom prostoru, što se danas naziva „tamna energija“. Mnogo je doprineo i pokušajima da se shvati poreklo i priroda tamne materije i da se pronađu metodi za njeno otkrivanje.
Autor je preko trista naučnih publikacija, kao i brojnih popularnih članaka o nauci i aktuelnim događajima. Komentator je i pisac eseja za časopise kao što su New York Times i New Yorker i redovno se pojavljuje na radiju, televiziji i filmu. Kraus je bio izvršni producent i učesnik dokumentarnog filma Nevernici (The Unbelievers) s Ričardom Dokinsom, u kojem se govori o nauci i razumu. Autor je i deset popularnih knjiga, uključujući i bestselere časopisa New York Times – Fizika Zvezdanih staza i Čitav svemir ni iz čega – knjigu koja je postala bestseler za nedelju dana po objavljivanju.
Zanimljive izjave i citati:
„Zadivljujuća stvar je to da je svaki atom u vašem telu došao iz neke zvezde koja je eksplodirala. A atomi u vašoj levoj ruci su verovatno došli iz različite zvezde od atoma u vašoj desnoj ruci. To je zaista najpoetičnija stvar koju znam o fizici. Svi ste vi zvezdana prašina.“
„Elementi važni za evoluciju – ugljenik, azot, kiseonik, gvožđe – nisu stvoreni na početku vremena. Oni su stvoreni u nuklearnim pećima zvezda, i mogli su da stignu u vaše telo jedino ukoliko su te zvezde bile dovoljno ljubazne da eksplodiraju. I zato, zaboravite Isusa; zvezde su umrle da biste vi danas mogli da budete ovde.“
„Još nešto što nauku razlikuje od religije, a što ljudi ne shvataju, jeste da je za naučnika najuzbudljivije kad ne zna i kad nije u pravu, jer to znači da ima još mnogo toga da se sazna.“
„Ako u kvantnoj mehanici imate ništa, uvek ćete imati nešto.“
„Neprijatnost znači da smo na pragu novih uvida.“
„Ima jedna izreka o svemiru koju uvek pominjem svojim studentima: ono što nije izričito zabranjeno, garantovano će da se desi.“
„Ja volim da kažem da je antimaterija, iako izgleda neobično, neobična u smislu u kojem su neobični i Belgijanci. Oni nisu zaista neobični, već ih samo retko srećete.“
O-Sense